Zašto klima ne hladi dovoljno

Zašto klima ne hladi dovoljno

Kada klima radi, ali prostor i dalje ostaje topao, najčešće pitanje je: zašto klima ne hladi dovoljno? Mnogi odmah pomisle da uređaju nedostaje freon, ali to nije uvek tačno. Slabije hlađenje može imati više uzroka: prljavi filteri, zaprljana unutrašnja ili spoljašnja jedinica, loše podešavanje, preslab uređaj za prostor, loša izolacija, direktno sunce, nepravilna ugradnja, problem sa odvodom, ventilatorom, senzorima ili rashladnim gasom.

Važno je ne donositi zaključak napamet. Klima je sistem u kome više stvari mora pravilno da funkcioniše da bi hlađenje bilo dobro. Ako jedan deo nije u redu, uređaj može raditi duže, trošiti više struje i ipak ne postizati željenu temperaturu. Zato je najbolje prvo proveriti jednostavne stvari, a zatim, ako problem ostaje, pozvati servis.

Prljavi filteri su najčešći i najjednostavniji problem

Filteri u unutrašnjoj jedinici zadržavaju prašinu i nečistoće iz vazduha. Kada se napune prašinom, vazduh teže prolazi kroz klimu. Tada uređaj može biti tehnički ispravan, ali ne uspeva da izbaci dovoljno hladnog vazduha u prostoriju. Korisnik ima utisak da klima slabo hladi, a zapravo je protok vazduha smanjen.

Ovo se posebno često dešava na početku sezone, kada klima mesecima nije čišćena, ili usred leta, kada radi svakog dana. U stanovima pored prometnih ulica, u prostorima sa kućnim ljubimcima, u lokalima i kancelarijama filteri se prljaju još brže.

• Klima duva slabije nego ranije.
• Uređaj radi dugo, ali prostor se sporo hladi.
• Iz klime se oseća miris prašine ili ustajalosti.
• Filteri su vidljivo sivi ili puni nečistoće.

Filtere treba redovno čistiti prema uputstvu za konkretan model. Ipak, pranje filtera nije isto što i kompletan servis. Ako je klima dugo zapuštena, prljavština se može nalaziti i dublje u unutrašnjoj jedinici.

Zaprljana unutrašnja jedinica

Čak i kada operete filtere, klima može nastaviti da hladi slabije ako je unutrašnja jedinica zaprljana. Prašina, vlaga i naslage se vremenom skupljaju na izmenjivaču, turbini i delovima kroz koje prolazi vazduh. Kada se to dogodi, protok vazduha je slabiji, miris je neprijatniji, a hlađenje manje efikasno.

Ovaj problem se ne rešava samo površinskim brisanjem maske. Potrebno je profesionalno čišćenje unutrašnje jedinice, posebno ako se klima nije servisirala duže vreme. Neprijatan miris pri uključivanju često ide zajedno sa slabijim hlađenjem, jer oba problema mogu imati isti uzrok: zaprljan uređaj.

Spoljašnja jedinica ne izbacuje toplotu kako treba

Klima ne hladi tako što samo ubacuje hladan vazduh u sobu. Ona zapravo izvlači toplotu iz prostora i predaje je spoljašnjoj jedinici, koja tu toplotu izbacuje napolje. Ako je spoljašnja jedinica zaprljana, zaklonjena ili nema dovoljno protoka vazduha, ceo sistem radi slabije.

Spoljašnja jedinica može biti zaprljana prašinom, lišćem, čađi, polenom, paučinom ili drugim nečistoćama. Ako stoji na terasi, oko nje nekada budu kutije, saksije, nameštaj ili drugi predmeti koji smanjuju protok vazduha. Ako je zatvorena u uskom prostoru bez ventilacije, klima će se mučiti da izbacuje toplotu.

Pogrešno podešavanje klime

Nekada klima ne hladi dovoljno zato što nije pravilno podešena. Možda je uključena ventilacija umesto hlađenja, možda je aktivan automatski režim koji ne radi onako kako očekujete, ili je temperatura podešena previsoko. Dešava se i da korisnik uključi režim odvlaživanja i očekuje isto hlađenje kao u režimu cool.

Za hlađenje treba koristiti režim za hlađenje, najčešće označen kao Cool ili simbolom pahuljice. Ventilator treba podesiti tako da vazduh normalno cirkuliše, a krilca usmeriti tako da hladan vazduh ide kroz prostor, a ne direktno u jednu tačku ili ka plafonu bez efekta.

• Proverite da li je klima u režimu hlađenja.
• Proverite podešenu temperaturu.
• Ne koristite samo Fan režim ako želite hlađenje.
• Ne očekujte od Dry režima isti efekat kao od hlađenja.
• Proverite da li daljinski upravljač šalje komande uređaju.

Preniska temperatura ne znači brže hlađenje

Još jedna česta greška je podešavanje klime na najnižu temperaturu, na primer 16 ili 18 stepeni, uz očekivanje da će se prostor brže rashladiti. Klima ne radi magično brže samo zato što ste zadali ekstremno nisku temperaturu. Ona će raditi duže i pod većim opterećenjem, ali ako postoji problem sa protokom vazduha, prljavštinom ili snagom uređaja, prostor se i dalje neće dobro rashladiti.

Bolje je podesiti realnu temperaturu i pustiti uređaj da radi stabilno. Ako ni tada ne postiže temperaturu, problem treba tražiti u održavanju, snazi uređaja, izolaciji ili tehničkom stanju.

Klima je preslaba za prostor

Nekada klima ne hladi dovoljno zato što nije odgovarajuće snage za prostor u kome se nalazi. Ako je uređaj namenjen za manju sobu, a pokušava da rashladi veliki dnevni boravak, potkrovlje, lokal sa izlogom ili prostor sa mnogo ljudi, radiće dugo i teško će postići željenu temperaturu.

Snaga klime se ne bira samo prema kvadraturi. Važni su i visina plafona, izolacija, broj prozora, strana sveta, sprat, broj osoba u prostoru i uređaji koji dodatno greju prostor. Stan na poslednjem spratu ili potkrovlje mogu zahtevati jači uređaj od stana iste kvadrature u hladu.

1. Prostor je veći od onoga za šta je klima predviđena.
2. Stan je na sunčanoj strani.
3. Potkrovlje se brzo zagreva preko krova.
4. Prostor ima velike prozore ili izlog.
5. U prostoriji boravi više ljudi ili radi više uređaja.

Ako je klima preslaba, servis može pomoći da uređaj radi najbolje što može, ali ne može od slabe klime napraviti uređaj za mnogo veći prostor.

Loša izolacija i direktno sunce

Ponekad klima radi ispravno, ali prostor prima previše toplote. Loša izolacija, veliki prozori, zapadna ili južna strana, potkrovlje, staklene površine i stalno otvorena vrata otežavaju hlađenje. U takvim uslovima klima mora neprekidno da se bori sa novom toplotom koja ulazi u prostor.

Zavese, roletne, tende i zatvaranje prozora tokom najtoplijeg dela dana mogu mnogo pomoći. Ako sunce direktno greje sobu, klima će mnogo lakše hladiti ako se smanji ulazak toplote pre nego što prostor postane pregrejan.

Vrata i prozori su često otvoreni

Ako klima radi dok su prozori ili vrata stalno otvoreni, hladan vazduh izlazi, a topao ulazi. U stanovima se to često dešava kada neko želi “malo svežeg vazduha”, ali prozor ostane otvoren duže vreme. U lokalima i poslovnim prostorima problem su vrata koja se često otvaraju.

Kratko provetravanje je korisno, ali stalno otvoren prostor i klima koja radi nisu dobra kombinacija. Uređaj tada radi više, troši više energije i teže postiže temperaturu.

Nedostatak freona ili curenje gasa

Manjak rashladnog gasa može biti razlog slabog hlađenja, ali ne treba odmah pretpostaviti da je to uzrok. Ispravna klima ne bi trebalo redovno da gubi gas. Ako gasa nema dovoljno, najčešće postoji curenje na instalaciji, spojevima ili nekom delu sistema.

Znakovi koji mogu ukazivati na problem sa gasom su slabije hlađenje, led na cevima, neuobičajen rad spoljašnje jedinice ili situacija da je klima već ranije dopunjavana. Ipak, ovi znaci nisu dovoljni za sigurnu dijagnozu. Potrebno je merenje i pregled.

Dopuna gasa bez pronalaženja uzroka curenja je samo privremeno rešenje. Ako sistem nije zaptiven, klima će ponovo izgubiti gas i problem će se vratiti.

Loša ugradnja može izazvati slab rad

Ako klima od početka ne hladi dobro, problem može biti u ugradnji. Nepravilno izvedena instalacija, loše vakumiranje, loši spojevi, pogrešan položaj unutrašnje jedinice, loš odvod kondenza ili nepravilno postavljena spoljašnja jedinica mogu uticati na rad uređaja.

Klima može biti kvalitetna, ali ako je loše montirana, neće dati očekivani rezultat. Zato je ugradnja jednako važna kao i izbor uređaja. Posebno kod novih klima koje brzo pokažu problem, treba proveriti montažu pre nego što se zaključi da je uređaj loš.

• Unutrašnja jedinica je loše pozicionirana.
• Spoljašnja jedinica nema dobar protok vazduha.
• Sistem nije pravilno vakumiran.
• Spojevi nisu dobro urađeni.
• Instalacija je preduga ili loše izvedena.

Problem sa ventilatorom ili senzorom

Slabije hlađenje može nastati i zbog tehničkog kvara. Ventilator unutrašnje jedinice možda ne radi pravilno, senzor temperature možda ne očitava dobro, elektronika može imati problem, a spoljašnja jedinica možda ne uključuje kompresor kako treba. Ovo su situacije koje zahtevaju servisnu dijagnostiku.

Ako klima čudno radi, sama se gasi, ne reaguje pravilno na daljinski, ventilator menja brzinu bez razloga ili spoljašnja jedinica ne startuje, ne treba nastavljati sa forsiranjem uređaja. Bolje je pozvati servis pre nego što problem postane veći.

Šta prvo možete sami da proverite?

Pre pozivanja servisa možete proveriti nekoliko osnovnih stvari. To ne znači da treba rasklapati uređaj, već samo isključiti najjednostavnije uzroke.

1. Proverite da li je klima u Cool režimu.
2. Proverite podešenu temperaturu na daljinskom.
3. Očistite filtere ako su prljavi.
4. Proverite da li su prozori i vrata zatvoreni.
5. Sklonite zavese ili nameštaj koji blokiraju unutrašnju jedinicu.
6. Proverite da li je spoljašnja jedinica zaklonjena predmetima.
7. Spustite roletne ako sunce direktno greje prostor.

Ako posle ovih koraka klima i dalje ne hladi dovoljno, najverovatnije je potreban servisni pregled.

Kada odmah pozvati servis?

• Ako klima duva, ali vazduh nije hladan.
• Ako se ledi cev ili unutrašnja jedinica.
• Ako se čuje neobičan zvuk iz spoljašnje jedinice.
• Ako klima curi, gasi se ili pokazuje grešku.
• Ako je već ranije dopunjavan gas.
• Ako čišćenje filtera ne donosi nikakvo poboljšanje.

U ovim slučajevima ne treba nasumično tražiti samo dopunu freona. Potreban je pregled kako bi se utvrdio stvarni uzrok.

Zaključak

Klima može slabije hladiti iz mnogo razloga. Najčešći su prljavi filteri, zaprljana unutrašnja ili spoljašnja jedinica, pogrešan režim rada, blokiran protok vazduha, preslab uređaj za prostor, loša izolacija, direktno sunce, stalno otvoreni prozori, loša ugradnja ili manjak rashladnog gasa.

Prvi korak je proveriti osnovne stvari: režim rada, temperaturu, filtere, zatvorene prozore, protok vazduha i stanje spoljašnje jedinice. Ako problem ostaje, potreban je servis. Slabije hlađenje ne znači automatski da klimi treba freon, jer se dopuna radi samo kada se dijagnostikom utvrdi da gasa zaista nedostaje.

Najbolja zaštita od slabog hlađenja je redovno održavanje. Čišćenje filtera, servis pre sezone, pravilna ugradnja i dobar izbor snage uređaja omogućavaju da klima radi pouzdano, efikasno i prijatno tokom najtoplijih dana.