Ugradnja klime u stanu: šta treba znati

Ugradnja klime u stanu nije samo pitanje izbora uređaja i zakazivanja majstora. Dobra montaža utiče na to kako će klima hladiti, koliko će trošiti struje, da li će praviti buku, da li će kondenz normalno oticati i koliko će dugo uređaj raditi bez problema. Čak i kvalitetna klima može loše da radi ako je postavljena na pogrešno mesto ili ako ugradnja nije urađena kako treba.

Pre kupovine i ugradnje treba razmisliti o veličini stana, rasporedu prostorija, položaju prozora, visini plafona, izolaciji, mestu za unutrašnju jedinicu, mestu za spoljnu jedinicu i odvodu kondenzata. U stanu je posebno važno voditi računa i o komšijama, fasadi, terasi, buci i pravilima zgrade. Klima ne treba da smeta ni vama ni drugima.

Najbolje je da se ugradnja planira pre nego što se uređaj kupi. Tako se izbegava situacija da klima ne odgovara prostoru, da spoljna jedinica nema gde da se postavi ili da odvod vode mora naknadno da se rešava na loš način. Dobar majstor će prvo pogledati prostor i predložiti najpraktičnije rešenje.

Prvo odredite koju prostoriju želite da hladite

Najčešće pitanje je da li jedna klima može da rashladi ceo stan. U nekim manjim stanovima može donekle pomoći, ali to zavisi od rasporeda. Ako je stan otvoren, klima u dnevnoj sobi može uticati i na hodnik ili deo susedne prostorije. Ako su sobe odvojene, vrata uska, hodnik dugačak ili je raspored loš, jedna klima neće ravnomerno rashladiti sve.

Pre ugradnje treba odlučiti koja prostorija je najvažnija. Za većinu ljudi to je dnevna soba ili spavaća soba. Ako se klima koristi tokom dana, dnevna soba je logičan izbor. Ako je najveći problem spavanje leti, spavaća soba može biti prioritet. Ako radite od kuće, treba razmisliti i o prostoriji u kojoj najviše boravite.

• Za dnevni boravak birajte položaj koji ravnomerno hladi prostor.
• Za spavaću sobu izbegavajte duvanje direktno u krevet.
• Za mali stan proverite da li vazduh može da cirkuliše ka hodniku.
• Za veći stan često je bolje više manjih jedinica nego jedna prejaka.

Snaga klime mora odgovarati prostoru

Ugradnja počinje dobrim izborom snage. Klima koja je preslaba radiće dugo, teško će dostizati temperaturu i trošiće više nego što očekujete. Klima koja je prejaka može brzo rashladiti vazduh, ali ne mora ravnomerno obraditi prostor, a može stvarati neprijatan osećaj hladnog udara.

Za manje sobe često se uzimaju uređaji od 9.000 BTU, za prosečne dnevne sobe 12.000 BTU, a za veće ili zahtevnije prostore 18.000 BTU ili više. Ipak, ovo nije pravilo koje važi za svaki stan. Bitni su izolacija, sunčana strana, broj prozora, sprat, potkrovlje, visina plafona i broj ljudi koji borave u prostoru.

Gde postaviti unutrašnju jedinicu?

Unutrašnja jedinica treba da bude postavljena tako da vazduh može da kruži kroz prostor, ali da ne duva direktno u ljude. To je posebno važno u dnevnoj sobi, spavaćoj sobi i radnoj sobi. Ako klima duva direktno u krevet, trosed, sto ili mesto gde sedite duže vreme, može biti neprijatna čak i kada je temperatura dobro podešena.

Dobro mesto je ono gde klima ima slobodan prostor za uvlačenje i izduvavanje vazduha. Ne treba je gurati iznad visokog ormara, iza zavese, u uski ugao ili na mesto gde će vazduh udarati u zid odmah ispred nje. Unutrašnja jedinica treba da bude dostupna i za servis, jer će filtere i unutrašnjost morati neko da čisti.

U spavaćoj sobi je često bolje da klima bude bočno u odnosu na krevet, a ne direktno preko puta glave. U dnevnoj sobi treba gledati da vazduh ide kroz prostor, ne pravo u ljude koji sede.

Gde postaviti spoljnu jedinicu?

Spoljna jedinica mora imati dobar protok vazduha i stabilan nosač. U stanu se najčešće postavlja na fasadu, terasu, lođu, krovni deo ili drugo mesto koje je tehnički dostupno. Važno je da ne bude zatvorena u premalom prostoru, jer tada ne može dobro da razmenjuje toplotu.

Treba voditi računa o buci i vibracijama. Loše postavljena spoljna jedinica može prenositi vibracije na zid, ogradu ili konstrukciju terase. To može smetati vama, ali i komšijama. Dobri nosači, gumeni amortizeri i pravilno učvršćivanje mnogo znače.

Ako živite u zgradi, proverite da li postoje pravila za postavljanje spoljne jedinice na fasadu. U nekim zgradama nije dozvoljeno bušiti fasadu bez saglasnosti, a u nekim se klima postavlja samo na terasu ili određenu stranu objekta.

Odvod kondenzata ne sme biti improvizovan

Kada klima hladi, u unutrašnjoj jedinici nastaje kondenzat, odnosno voda. Ta voda mora da otiče kroz odvodno crevo. Ako odvod nema dobar pad, ako je crevo savijeno ili ako voda nema gde da otiče, klima može početi da curi unutar stana.

Odvod može ići napolje, u oluk, kanalizaciju ili u posebnu posudu, ali svako rešenje ima svoje prednosti i mane. Slobodno kapanje po fasadi, terasi komšije ili prolazu nije dobro rešenje. Može praviti neprijatnost, fleke i problem sa komšijama.

• Odvodno crevo treba da ima pravilan pad.
• Voda ne sme da se vraća ka unutrašnjoj jedinici.
• Ne treba dozvoliti kapanje po komšijama ili prolaznicima.
• Ako nema prirodnog pada, možda je potrebna kondenz pumpa.
• Odvod treba proveravati tokom servisa.

Dužina instalacije između jedinica

Unutrašnja i spoljna jedinica povezane su bakarnim cevima, kablom i odvodom. Što je rastojanje između njih veće, ugradnja je zahtevnija i često skuplja. Standardna ugradnja obično podrazumeva određenu dužinu instalacije, a sve preko toga se dodatno naplaćuje.

Zato je dobro unapred pitati šta ulazi u cenu ugradnje. Nekada ponuda izgleda povoljno, ali se dodatno naplaćuju duže cevi, kanalice, nosači, bušenje kroz deblji zid, rad na visini, demontaža stare klime ili komplikovan odvod kondenzata.

Električni priključak

Klima treba da bude priključena na bezbedan električni izvod. Nije dobro oslanjati se na slabe produžne kablove, stare utičnice ili instalacije koje već imaju veliko opterećenje. Posebno kod jačih klima ili kod korišćenja za grejanje, električni priključak treba proveriti ozbiljno.

Ako je stan stariji, možda je potrebno proveriti stanje instalacija. Majstor za klime može povezati uređaj, ali ako postoji sumnja u električnu instalaciju, bolje je uključiti električara. Bezbednost je važnija od toga da se klima “samo nekako uključi”.

Vakuumiranje instalacije

Kod pravilne ugradnje klime važno je vakuumiranje sistema pre puštanja u rad. Time se iz instalacije uklanjaju vazduh i vlaga, što pomaže da sistem radi ispravno. Preskakanje ovog koraka nije dobra praksa, iako se ponekad radi da bi montaža bila brža.

Korisnik ne mora znati sve tehničke detalje, ali može pitati majstora da li radi vakuumiranje. To je znak ozbiljnijeg pristupa ugradnji. Klima nije samo okačena kutija na zid; ona je rashladni sistem koji treba pravilno pripremiti za rad.

Estetika ugradnje u stanu

Pored tehničkog dela, važan je i izgled. Cevi, kablovi i odvod mogu se sprovesti kroz kanalice kako bi zid izgledao urednije. Ako se ugradnja planira tokom renoviranja, instalacije se mogu bolje sakriti. Ako se radi u već završenom stanu, treba pronaći kompromis između tehnički dobrog i estetski prihvatljivog rešenja.

Pre bušenja zida dogovorite tačno gde ide unutrašnja jedinica, gde izlaze cevi, gde prolazi kanalica i gde se postavlja spoljna jedinica. Naknadno pomeranje može biti komplikovano i skupo.

Ugradnja klime u zgradi

Ako živite u zgradi, treba voditi računa o pravilima i komšijama. Spoljna jedinica ne sme smetati prolaznicima, kapati po tuđoj terasi ili praviti buku u spavaćoj sobi komšije. Ako se postavlja na fasadu, proverite da li je potrebna saglasnost skupštine stanara ili upravnika.

Posebno treba paziti na odvod kondenzata. Voda koja leti stalno kaplje po tuđem prozoru, terasi ili klima uređaju ispod vas može brzo napraviti problem. Bolje je od početka uraditi uredan odvod nego kasnije popravljati odnose sa komšijama.

Kada je najbolje ugraditi klimu?

Najbolje vreme za ugradnju klime je pre najvećih vrućina. Proleće i rana sezona su praktičniji jer su majstori manje zauzeti, lakše se bira termin, a vi imate vremena da testirate uređaj pre toplotnog talasa. Kada temperature naglo porastu, potražnja za ugradnjom se povećava i termini se teže nalaze.

Ako klima treba da se koristi i za grejanje, dobro je ugradnju planirati pre hladnijeg perioda. Tada treba birati model koji je pogodan za grejanje, a ne samo za hlađenje.

Šta pitati majstora pre ugradnje?

Pre nego što dogovorite posao, pitajte šta tačno ulazi u cenu i kako će se ugradnja izvesti. Dobar majstor treba da objasni gde predlaže unutrašnju i spoljnu jedinicu, kako rešava odvod kondenzata i koliko će instalacija biti duga.

1. Da li je snaga klime dobra za ovu prostoriju?
2. Gde je najbolje mesto za unutrašnju jedinicu?
3. Gde može da se postavi spoljna jedinica?
4. Kako se rešava odvod kondenzata?
5. Koliko metara instalacije ulazi u cenu?
6. Da li su nosači i kanalice uključeni?
7. Da li se radi vakuumiranje sistema?
8. Da li postoji dodatna cena za rad na visini?

Najčešće greške kod ugradnje

Najčešća greška je postavljanje klime tamo gde estetski deluje zgodno, ali tehnički nije dobro. Na primer, klima duva direktno u krevet, stoji u uglu bez dobrog protoka vazduha ili je predaleko od spoljne jedinice bez potrebe. Druga česta greška je loš odvod kondenzata, koji kasnije dovodi do curenja vode.

Greška je i kupovina klime pre procene prostora. Korisnik kupi uređaj na akciji, a zatim se ispostavi da je preslab, prejak, nezgodan za ugradnju ili neodgovarajući za grejanje. Bolje je prvo proveriti prostor, pa onda kupiti uređaj.

• klima duva direktno u ljude,
• spoljna jedinica nema dobar protok vazduha,
• odvod kondenzata nema pad,
• instalacija je nepotrebno duga,
• uređaj nije odgovarajuće snage,
• u cenu nisu uračunati dodatni radovi,
• unutrašnja jedinica nije dostupna za servis.

Posle ugradnje obavezno testirajte uređaj

Kada je ugradnja završena, klima treba da se pusti u rad i proveri. Treba videti da li hladi ili greje, da li normalno duva, da li spoljna jedinica radi mirno, da li ima neobičnih zvukova i da li kondenz normalno otiče. Nemojte čekati prvi veliki toplotni talas da biste otkrili da nešto nije dobro.

Proverite i daljinski upravljač, osnovne režime rada, podešavanje temperature, smer krilaca i brzinu ventilatora. Dobro je da vam majstor kratko objasni osnovno korišćenje i održavanje filtera.

Održavanje počinje odmah

Pravilna ugradnja je prvi korak, ali klima posle toga mora da se održava. Filtere treba čistiti povremeno, posebno tokom sezone. Servis se najčešće radi jednom godišnje, a češće ako klima radi svakodnevno, ako je u prašnjavom prostoru ili ako se koristi i za grejanje.

Ako se pojavi slabije duvanje, neprijatan miris, curenje vode ili slabije hlađenje, ne treba čekati da problem postane veći. Klima koja je pravilno ugrađena i redovno održavana radi tiše, troši manje i duže traje.

Ugradnja klime u stanu treba da bude pažljivo planirana, jer utiče na komfor, potrošnju, buku, bezbednost i trajnost uređaja. Najvažnije je izabrati odgovarajuću snagu, dobro mesto za unutrašnju jedinicu, sigurno mesto za spoljnu jedinicu i pravilan odvod kondenzata. Posebno u zgradama treba misliti na komšije, fasadu i pravila postavljanja.

Najbolji rezultat se dobija kada se pre ugradnje pregleda prostor i dogovore svi detalji: dužina instalacije, cena dodatnih radova, mesto bušenja, kanalice, električni priključak i način odvoda vode. Kada je klima pravilno ugrađena, ona ne samo da bolje hladi i greje, već radi mirnije, ekonomičnije i sa manje problema tokom godina korišćenja.