Ugradnja klime u kući

Ugradnja klime u kući

Ugradnja klime u kući često deluje jednostavnije nego u stanu, jer obično ima više prostora za spoljašnju jedinicu, lakši pristup fasadi, dvorištu ili terasi i manje ograničenja u odnosu na zgrade. Ipak, kuća ima svoje posebnosti. Prostorije su često raspoređene na više nivoa, ima više soba, hodnika, stepeništa, potkrovlja, velikih prozora i različitih zona koje se ne greju i ne hlade isto. Zato se ugradnja klime u kući mora planirati pažljivije nego samo “staviti jednu klimu u dnevnu sobu”.

Dobra klima u kući treba da bude pravilno izabrana, dobro pozicionirana i stručno ugrađena. Ako se uređaj postavi na pogrešno mesto, može hladiti samo jedan deo prostora, duvati direktno u ljude, praviti kondenz, raditi pod opterećenjem ili trošiti više struje nego što je potrebno. Najbolji rezultat se dobija kada se pre ugradnje razmisli o rasporedu kuće, navikama ukućana i tome da li klima treba samo za hlađenje leti ili i za grejanje u prelaznom periodu.

Prvo odredite šta klima treba da pokrije

Kod kuće je najvažnije pitanje: koju površinu zaista želite da hladite ili grejete? Jedna klima u dnevnoj sobi može lepo rashladiti tu prostoriju, ali ne mora značiti da će prijatna temperatura stići do spavaćih soba, sprata ili potkrovlja. Vazduh se ne raspoređuje ravnomerno kroz celu kuću, posebno ako postoje zidovi, vrata, hodnici i stepenište.

Najčešće se klima ugrađuje u dnevnu sobu, trpezariju, potkrovlje, spavaću sobu ili prostor koji se najviše koristi tokom dana. Ako je kuća otvorenog koncepta, jedna jača klima može pokriti veći deo prizemlja. Ako su prostorije odvojene, možda je bolje postaviti više manjih klima nego jednu previše jaku koja će hladiti samo deo prostora.

• Da li klima treba za jednu sobu ili više prostorija?
• Da li je prostor otvoren ili podeljen zidovima?
• Da li kuća ima sprat ili potkrovlje?
• Da li se klima koristi samo leti ili i za grejanje?
• Koje prostorije se najviše koriste tokom dana?

Odgovori na ova pitanja pomažu da se izabere odgovarajuća snaga uređaja i najbolje mesto za ugradnju.

Jedna klima nije uvek dovoljna za celu kuću

U kućama se često očekuje da jedna klima reši veliki prostor, ali to nije uvek realno. Klima hladi vazduh u zoni u kojoj se nalazi, a koliko će taj vazduh stići dalje zavisi od rasporeda. Ako je dnevna soba povezana sa trpezarijom i kuhinjom, efekat može biti dobar. Ako su spavaće sobe odvojene hodnikom i vratima, one će ostati toplije.

Poseban problem su spratovi. Hladan vazduh se ne penje lako na sprat, dok se topao vazduh prirodno podiže. Zato klima u prizemlju neće dobro rashladiti sprat, a klima na spratu ne mora biti dovoljna za prizemlje. Potkrovlja su još zahtevnija, jer se leti brzo zagrevaju zbog krova i često traže poseban uređaj.

U praksi je bolje planirati hlađenje po zonama. Na primer, jedna klima za dnevni boravak, jedna za spavaći deo ili jedna posebna za potkrovlje. Tako se dobija ravnomerniji komfor i uređaji ne rade stalno pod maksimalnim opterećenjem.

Gde postaviti unutrašnju jedinicu?

Unutrašnja jedinica treba da bude postavljena tako da vazduh lepo cirkuliše kroz prostor, ali da ne duva direktno u mesto gde ljudi sede, spavaju ili jedu. U dnevnoj sobi ne bi trebalo da duva direktno u garnituru. U spavaćoj sobi ne bi trebalo da duva pravo u krevet. U trpezariji nije dobro da udara direktno u sto za ručavanje.

Najbolje mesto je obično zid sa kog vazduh može da ide kroz prostor bez velikih prepreka. Nameštaj, visoke police, zavese i pregradni zidovi mogu smanjiti efekat. Takođe, unutrašnja jedinica treba da bude dostupna za kasnije čišćenje filtera i servis.

Spoljašnja jedinica u kući: dvorište, fasada ili terasa

Jedna od prednosti kuće je što se često lakše pronalazi mesto za spoljašnju jedinicu. Ona može biti na fasadi, terasi, bočnom zidu, ravnom krovu, pomoćnom delu objekta ili posebnom nosaču. Ipak, mesto mora biti pravilno izabrano. Spoljašnja jedinica treba da ima dovoljno prostora za protok vazduha i da bude stabilno postavljena.

Nije dobro zatvarati spoljašnju jedinicu u usku kutiju, ostavu ili prostor bez ventilacije. Ona tokom rada izbacuje topao vazduh i mora imati slobodan protok. Ako je prostor oko nje zatvoren, uređaj se više opterećuje i slabije radi. Takođe, jedinica treba da bude dostupna za servis, čišćenje i eventualne popravke.

Kod kuća treba paziti i na buku. Spoljašnju jedinicu ne treba postaviti direktno pored prozora spavaće sobe ako može smetati noću. Takođe treba voditi računa o komšijama, naročito ako je kuća blizu susednog objekta.

Odvod kondenza treba rešiti uredno

Tokom rada klima stvara kondenz, odnosno vodu koja mora pravilno da otiče. U kući je ovaj deo često lakše rešiti nego u stanu, ali ga ipak ne treba zanemariti. Voda ne bi trebalo da curi po fasadi, ulazu, terasi, stazi, stepenicama ili mestu gde se prolazi.

Ako se odvod loše reši, vremenom može nastati vlaga na zidu, klizava površina ispred kuće, fleke na fasadi ili neprijatno kapanje. Najbolje je da se kondenz vodi na mesto gde neće smetati i gde neće praviti tragove. Kod nekih kuća može se povezati na odgovarajući odvod, ako za to postoje uslovi.

• odvod ne sme da vraća vodu ka unutrašnjoj jedinici,
• crevo treba da ima dobar pad,
• voda ne treba da curi po fasadi i prolazu,
• odvod treba zaštititi od zapušavanja,
• kod grejanja treba računati i na kondenz iz spoljašnje jedinice.

Klima za potkrovlje

Potkrovlje je jedna od najzahtevnijih zona u kući. Leti se krov zagreva, toplota se duže zadržava, a prostor često postane neprijatan i pre nego što ostatak kuće bude topao. Zbog toga klima za potkrovlje mora biti pažljivo izabrana. Slab uređaj će raditi dugo, a prostor se neće dovoljno rashladiti.

Kod potkrovlja je važna izolacija. Ako je izolacija loša, klima može pomoći, ali će se uređaj mnogo više mučiti. Veliki krovni prozori, južna ili zapadna orijentacija i nizak plafon dodatno utiču na temperaturu. Zato ne treba birati klimu samo po kvadraturi, već po realnim uslovima prostora.

Unutrašnja jedinica treba da bude postavljena tako da vazduh ne udara direktno u krevet ili radni sto. Kod kosih zidova i niskih delova potkrovlja nekada je izbor mesta ograničen, pa je dobro da majstor pre ugradnje pogleda prostor.

Klima za grejanje kuće

Ako planirate da klima služi i za grejanje, izbor uređaja postaje još važniji. Za povremeno dogrevanje u prelaznom periodu, dobra inverter klima može biti veoma praktična. Može brzo zagrejati dnevnu sobu, spavaću sobu ili potkrovlje kada centralno grejanje nije uključeno ili kada želite dodatnu toplinu u jednoj zoni.

Međutim, ako želite da klima bude ozbiljan izvor grejanja tokom zime, treba birati uređaj koji je predviđen za rad na nižim temperaturama. Nije svaka klima jednako dobra za grejanje. Treba gledati snagu, efikasnost, preporuke proizvođača i realne uslove kuće.

Kuće često imaju veće gubitke toplote nego stanovi, naročito ako izolacija nije dobra. Zato klima koja je dovoljna za stan iste kvadrature možda neće biti dovoljna za kuću. Grejanje klimom u kući treba planirati pažljivo, posebno ako se radi o većem prostoru.

Inverter klima je najčešće bolji izbor za kuću

Za kuće se najčešće preporučuje inverter klima, naročito ako će uređaj raditi svakodnevno ili se koristiti i za grejanje. Inverter klima prilagođava snagu rada i održava temperaturu stabilnije. To znači manje naglih oscilacija, tiši rad i bolju potrošnju kod dužeg korišćenja.

Obična klima može biti dovoljna za povremeno hlađenje jedne prostorije, na primer sobe koja se koristi samo leti ili vikendice u kojoj se ne boravi stalno. Ali za kuću u kojoj porodica svakodnevno živi, inverter je uglavnom praktičnije rešenje.

1. Bolje održava stabilnu temperaturu.
2. Praktičnija je za duži rad tokom leta.
3. Pogodnija je za dogrevanje u prelaznom periodu.
4. Često radi tiše i mirnije.
5. Može biti ekonomičnija kod redovne upotrebe.

Koliko klima treba u kući?

Broj klima zavisi od rasporeda i potreba. Nekim kućama je dovoljna jedna klima u dnevnoj sobi, posebno ako se koristi samo taj prostor tokom dana. Drugim kućama su potrebne dve ili tri jedinice, naročito ako ima sprat, potkrovlje ili odvojene spavaće sobe.

Ne treba automatski kupovati više uređaja, ali ne treba ni očekivati da jedna klima reši sve. Najbolje je odrediti prioritete. Ako se najviše boravi u dnevnoj sobi, prvo se rešava taj prostor. Ako je spavanje leti neprijatno, spavaća soba ili potkrovlje mogu imati prednost. Ako se radi od kuće, radna soba može biti posebna zona.

Ugradnja u starijoj kući

Starije kuće često imaju deblje zidove, drugačije instalacije, slabiju izolaciju i specifičan raspored prostorija. To može uticati na ugradnju klime. Bušenje kroz debele zidove može biti zahtevnije, a vođenje instalacije treba pažljivo planirati da ne naruši izgled prostora.

U starijim kućama treba obratiti pažnju i na elektro instalaciju. Klima je uređaj koji troši značajnu snagu i treba da bude povezana bezbedno. Ako je instalacija stara ili neodgovarajuća, dobro je proveriti da li je potrebna posebna utičnica, osigurač ili dodatna priprema.

Još jedan važan detalj je vlaga. Ako kuća ima problem sa vlagom, klima može pomoći u osećaju komfora, ali ne rešava uzrok. Spoljašnja i unutrašnja jedinica treba da se postave tako da ne pogoršaju postojeće probleme i da odvod kondenza bude pravilno izveden.

Ugradnja u novogradnji ili renoviranoj kući

Ako je kuća nova ili se renovira, najbolje je planirati klimu unapred. Tada se instalacije mogu urednije sakriti, odvod kondenza se može bolje rešiti, a unutrašnja i spoljašnja jedinica se mogu postaviti na optimalna mesta. Mnogo je lakše predvideti klimu dok se radovi još izvode nego kasnije naknadno bušiti i provlačiti cevi.

Tokom renoviranja treba razmisliti o svim prostorijama koje će zahtevati hlađenje ili grejanje. Ako sada ne ugrađujete sve uređaje, možete makar pripremiti instalaciju za budućnost. To kasnije može uštedeti mnogo vremena i smanjiti dodatne radove.

• planirati pozicije unutrašnjih jedinica pre završnih radova,
• predvideti mesto za spoljašnje jedinice,
• rešiti odvod kondenza na vreme,
• proveriti elektro instalaciju,
• voditi računa o estetici cevi i kanalica.

Priprema za dolazak majstora

Pre ugradnje klime u kući dobro je pripremiti prostor. Oslobodite zid na kome će biti unutrašnja jedinica, sklonite nameštaj, slike, police, zavese i sve što može smetati radu. Ako se spoljašnja jedinica postavlja u dvorištu, na fasadi ili terasi, obezbedite pristup tom mestu.

Ako niste sigurni gde klima treba da stoji, nemojte sami donositi konačnu odluku bez konsultacije. Dobro je imati predlog, ali majstor može videti stvari koje korisnik ne primeti: pravac duvanja, dužinu instalacije, mogućnost odvoda, pristup za servis i sigurnost spoljašnje jedinice.

1. Odredite prostoriju koju želite da hladite ili grejete.
2. Pripremite informacije o kvadraturi i rasporedu.
3. Sklonite nameštaj iz zone rada.
4. Obezbedite pristup spoljašnjem zidu, terasi ili dvorištu.
5. Proverite gde može da otiče kondenz.
6. Pripremite model klime i dokumentaciju ako je nova.

Greške koje treba izbeći

Kod ugradnje klime u kući najčešće greške nastaju kada se uređaj bira ili postavlja na brzinu. Preslaba klima neće moći da rashladi prostor. Prejaka klima na lošem mestu može hladiti neprijatno i neujednačeno. Spoljašnja jedinica na nepristupačnom mestu otežava servis. Loše rešen odvod kondenza može praviti tragove i vlagu.

• biranje klime samo po kvadraturi, bez gledanja izolacije i rasporeda,
• postavljanje unutrašnje jedinice da duva direktno u krevet ili garnituru,
• ugradnja jedne klime uz očekivanje da hladi celu kuću,
• spoljašnja jedinica bez dovoljno prostora za vazduh,
• loš odvod kondenza,
• zanemarivanje elektro instalacije u starijoj kući,
• izbor najjeftinije ugradnje bez provere kvaliteta.

Ove greške kasnije mogu izazvati dodatne troškove, nezadovoljstvo i potrebu za premeštanjem uređaja. Bolje je ugradnju isplanirati dobro od početka.

Servis posle ugradnje

Kada se klima ugradi, važno je nastaviti sa redovnim održavanjem. U kući klima često radi dugo, naročito leti ili ako se koristi za dogrevanje. Filtere treba redovno čistiti, a profesionalni servis planirati pre sezone ili prema intenzitetu korišćenja.

Ako se klima nalazi u kuhinji, dnevnoj sobi sa mnogo prašine, potkrovlju ili prostoru gde borave kućni ljubimci, filteri se mogu brže zaprljati. Zaprljana klima slabije hladi, troši više energije i može širiti neprijatan miris. Zato je servis jednako važan kao i sama ugradnja.

Dobro ugrađena i redovno održavana klima u kući može godinama raditi pouzdano. Loša ugradnja i zapušteno održavanje, čak i kod kvalitetnog uređaja, brzo dovode do problema.

Zaključak

Ugradnja klime u kući zahteva pažljivo planiranje prostora, snage uređaja, položaja unutrašnje i spoljašnje jedinice, odvoda kondenza i kasnijeg održavanja. Kuća često ima više zona, spratove, potkrovlje i različite potrebe po prostorijama, pa jedna klima nije uvek dovoljna za sve.

Za svakodnevno korišćenje i dogrevanje, inverter klima je najčešće bolji izbor. Važno je da uređaj ne bude ni preslab ni nepotrebno jak, već prilagođen realnim uslovima kuće. Dobro mesto ugradnje znači prijatniji rad, bolju raspodelu vazduha i manje problema kasnije.

Najbolji rezultat se dobija kada se klima planira kao deo celog prostora, a ne kao uređaj koji se samo okači na najbliži zid. Uz pravilnu ugradnju i redovan servis, klima u kući može značajno poboljšati komfor tokom leta, prelaznih perioda i, kod odgovarajućih modela, tokom grejanja.